Cena Solarnih Panela
Koliko košta ugradnja Solarnih Panela u 2022 godini?
Sa životnim razmakom panela od 30 do 40 godina, možete biti potpuno nezavisni od cena struje na globalnom tržištu ako ulažete u instalaciju Solarnih Panela.
Sa dolaskom proleća i sve većom zabrinutošću zbog globalne energetske krize, interesovanje za korišćenje energije iz solarnih panela je poraslo.
Na koji tip krovnog pokrivača se mogu instalirati solarni paneli. Koji sistem odabrati i koliko će ta investicija koštati neka su od pitanja koja smo istražili.
Solarni paneli se mogu postaviti i na kosu i na ravne krovove, uz najefikasniju orijentaciju panela i nagib krova.
U zavisnosti od vrste krovnog pokrivača, na njega se mogu staviti solarni paneli. Takođe se mora znati statika krova i tovar krovnog pokrivača zbog vetra i snega Moguće je postaviti solarne panele i na ravne krovove. Ako je nagib krova između 20 i 40 stepeni, nemojte ih postaviti na salonske ploče ili nadvožnjake koji nemaju dobru statiku.
Orijentacija kuće i krova, kao i ugao krova, utiču na to koliko solarni paneli mogu da prime i pretvore u električnu energiju. Naši ljudi su rekli da krov može biti istočno-zapadni ili jugozapadno orijentisan. Idealno bi bilo da ugao nagiba krova bude između 20 i 40 stepeni.
Ako kuća nije povezana sa električnom mrežom, inverteri koji pretvaraju jednosmernu električnu energiju (12 v) zavise od električne energije uskladištene u baterijama ibaterima koji će napajati sve kućne aparate.
Važno je znati kapacitet baterija u kojima se skladišti energija. Transformator/inverter ima najveću moć u pamuku. 300 W je najslabiji na tržištu, a neki idu i do nekoliko hiljada vati.
10 do nekoliko hiljada Ah je kapacitet baterija koje su neophodne u nemrežnim sistemima. Svi manji potrošači kao što su rasveta, frižideri, televizori, radio, laptop računari i slično mogu da se objedine sa standardnim sistemom baterije.
Gotovo je nemoguće kombinovati klima uređaje, rerne, fenove za kosu, radne mašine i slične velike potrošače na takvim sistemima. Postoje standardni sistemi baterije koji se mogu povezati sa različitim objektima. Kombinacija fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode je ekonomski najodrživija.
Kao primer, kuća od 100 m2, zanimalo nas je koji panel sistem naši sagovornici preporučuju kao najekonomičnije za stambene prostore. Jedna od opcija je upotreba fotonaponskih solarnih panela, koji se koriste za proizvodnju električne energije iz solarne energije. Veličina sistema zavisi od toga koji je tip potrošača u domu.
Najekonomičnija sistem je kombinacija fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode. Solarni kolektori se mogu koristiti samo za sanitarnu vodu ili zagrejati kuću.
Kada nema struje iz mreže, potrebno je znati šta treba instalirati pored funkcionisanja sistema. Ako nestane struje na mreži, on-grid sistem ne može da radi jer je inverterima potrebna struja da bi započeli svoj rad.
Da bi sistem funkcionisao čak i kada nestane struje, potrebno je da bude hibridni i da ima električni skladišni sastav, a to su baterije. Baterije se napajaju strujom. Cena baterija je pala poslednjih godina, a sistemi su sve jeftiniji.
Jedini način da imate struju za kuće koje se ne mogu povezati sa mrežom je kroz akumulaciju. Standardne baterije iz automobila nemaju više ciklusa od baterija dubokog ciklusa. Naši sagovornici kažu da se na taj način obezbeđuje da baterije duže traju.
U Srbiji su kućne solarne elektrane regulisane tako da ne mogu da proizvode više energije nego što troše, a u normalnom radu kuća troši energiju koju proizvodi, a višak se daje u mrežu za skladištenje
Kada kuća ne generiše dovoljno energije, crpi struju iz mreže. Kada je oblačno, prvo troši "ušteđenu" struju iz mreže, a zatim troši struju iz mreže čija će potrošnja biti obračunata u tom obračunatom periodu.
Ako govorimo o kući kojoj je potrebna solarna elektrana od 6 kilovata, neophodna je investicija od 6.000 evra. Kada je reč o broju kućnih panela od 100 kvadratnih metara, to uglavnom zavisi od potrošnje električne energije u kilovatu, a ne od veličine kuće.
Elektrana prosečne kuće od 100 kvadratnih metara trebalo bi da bude između 4 i 6 kilovata. Ako je napajanje uskladišteno u baterijama, moraju se instalirati dvosmerni merač i inverter/konvertor i baterije.
Finansije su važan deo priče o solarnim panelima, a ako govorimo o kući kojoj je potrebna solarna elektrana od 6 kilovata na mreži, period povratka je sedam godina. Broj panela najviše zavisi od količine i vrste potrošača u kući.
Subvencije, gde država nadoknađuje 30 do 50 odsto investicije, najlakše su način da se uštedi novac na instaliranju solarnih sistema. U zavisnosti od mogućnosti daljeg proširenja, uvek postoji šansa da se počne sa malim sistemom. Životni vek panela je od 30 do 40 godina, ali se očekuje da će paneli nove generacije trajati duže zbog boljeg kvaliteta.
Garancija na solarne sisteme je oko 25 godina, ali to ne znači da prestaju da rade, već samo da sistem radi smanjenim kapacitetom sa manje od 85 odsto snage.
Kupac postaje potpuno nezavisan od kretanja cena struje na globalnim tržištima kada instalira solarni sistem. Trenutna situacija u Evropi, kao i pitanje da li energetska kriza može dovesti do povećanja potražnje i povećanja cena solarnih sistema, dotaknuti su na kraju.
Energetska kriza dovodi do porasta cena električne energije, što znači da potražnja za solarnim sistemima raste, jer su oni najbolja odbrana od budućeg rasta cena energenata.
Vlasnik kuće postaje nezavisan od cena struje na globalnim tržištima ako instalira solarni sistem.
Možemo očekivati povećanje cena solarnih panela, jer će to povećati potražnju. Cena Solarnih Panela bi mogla da poraste u budućnosti zbog problema sa transportom koji se dešava u poslednjih nekoliko godina.
Sa dolaskom proleća i sve većom zabrinutošću zbog globalne energetske krize, interesovanje za korišćenje energije iz solarnih panela je poraslo.
Na koji tip krovnog pokrivača se mogu instalirati solarni paneli. Koji sistem odabrati i koliko će ta investicija koštati neka su od pitanja koja smo istražili.
Solarni paneli se mogu postaviti i na kosu i na ravne krovove, uz najefikasniju orijentaciju panela i nagib krova.
U zavisnosti od vrste krovnog pokrivača, na njega se mogu staviti solarni paneli. Takođe se mora znati statika krova i tovar krovnog pokrivača zbog vetra i snega Moguće je postaviti solarne panele i na ravne krovove. Ako je nagib krova između 20 i 40 stepeni, nemojte ih postaviti na salonske ploče ili nadvožnjake koji nemaju dobru statiku.
Orijentacija kuće i krova, kao i ugao krova, utiču na to koliko solarni paneli mogu da prime i pretvore u električnu energiju. Naši ljudi su rekli da krov može biti istočno-zapadni ili jugozapadno orijentisan. Idealno bi bilo da ugao nagiba krova bude između 20 i 40 stepeni.
Ako kuća nije povezana sa električnom mrežom, inverteri koji pretvaraju jednosmernu električnu energiju (12 v) zavise od električne energije uskladištene u baterijama ibaterima koji će napajati sve kućne aparate.
Važno je znati kapacitet baterija u kojima se skladišti energija. Transformator/inverter ima najveću moć u pamuku. 300 W je najslabiji na tržištu, a neki idu i do nekoliko hiljada vati.
10 do nekoliko hiljada Ah je kapacitet baterija koje su neophodne u nemrežnim sistemima. Svi manji potrošači kao što su rasveta, frižideri, televizori, radio, laptop računari i slično mogu da se objedine sa standardnim sistemom baterije.
Gotovo je nemoguće kombinovati klima uređaje, rerne, fenove za kosu, radne mašine i slične velike potrošače na takvim sistemima. Postoje standardni sistemi baterije koji se mogu povezati sa različitim objektima. Kombinacija fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode je ekonomski najodrživija.
Kao primer, kuća od 100 m2, zanimalo nas je koji panel sistem naši sagovornici preporučuju kao najekonomičnije za stambene prostore. Jedna od opcija je upotreba fotonaponskih solarnih panela, koji se koriste za proizvodnju električne energije iz solarne energije. Veličina sistema zavisi od toga koji je tip potrošača u domu.
Najekonomičnija sistem je kombinacija fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije i solarnih kolektora za proizvodnju tople vode. Solarni kolektori se mogu koristiti samo za sanitarnu vodu ili zagrejati kuću.
Kada nema struje iz mreže, potrebno je znati šta treba instalirati pored funkcionisanja sistema. Ako nestane struje na mreži, on-grid sistem ne može da radi jer je inverterima potrebna struja da bi započeli svoj rad.
Da bi sistem funkcionisao čak i kada nestane struje, potrebno je da bude hibridni i da ima električni skladišni sastav, a to su baterije. Baterije se napajaju strujom. Cena baterija je pala poslednjih godina, a sistemi su sve jeftiniji.
Jedini način da imate struju za kuće koje se ne mogu povezati sa mrežom je kroz akumulaciju. Standardne baterije iz automobila nemaju više ciklusa od baterija dubokog ciklusa. Naši sagovornici kažu da se na taj način obezbeđuje da baterije duže traju.
U Srbiji su kućne solarne elektrane regulisane tako da ne mogu da proizvode više energije nego što troše, a u normalnom radu kuća troši energiju koju proizvodi, a višak se daje u mrežu za skladištenje
Kada kuća ne generiše dovoljno energije, crpi struju iz mreže. Kada je oblačno, prvo troši "ušteđenu" struju iz mreže, a zatim troši struju iz mreže čija će potrošnja biti obračunata u tom obračunatom periodu.
Ako govorimo o kući kojoj je potrebna solarna elektrana od 6 kilovata, neophodna je investicija od 6.000 evra. Kada je reč o broju kućnih panela od 100 kvadratnih metara, to uglavnom zavisi od potrošnje električne energije u kilovatu, a ne od veličine kuće.
Elektrana prosečne kuće od 100 kvadratnih metara trebalo bi da bude između 4 i 6 kilovata. Ako je napajanje uskladišteno u baterijama, moraju se instalirati dvosmerni merač i inverter/konvertor i baterije.
Finansije su važan deo priče o solarnim panelima, a ako govorimo o kući kojoj je potrebna solarna elektrana od 6 kilovata na mreži, period povratka je sedam godina. Broj panela najviše zavisi od količine i vrste potrošača u kući.
Subvencije, gde država nadoknađuje 30 do 50 odsto investicije, najlakše su način da se uštedi novac na instaliranju solarnih sistema. U zavisnosti od mogućnosti daljeg proširenja, uvek postoji šansa da se počne sa malim sistemom. Životni vek panela je od 30 do 40 godina, ali se očekuje da će paneli nove generacije trajati duže zbog boljeg kvaliteta.
Garancija na solarne sisteme je oko 25 godina, ali to ne znači da prestaju da rade, već samo da sistem radi smanjenim kapacitetom sa manje od 85 odsto snage.
Kupac postaje potpuno nezavisan od kretanja cena struje na globalnim tržištima kada instalira solarni sistem. Trenutna situacija u Evropi, kao i pitanje da li energetska kriza može dovesti do povećanja potražnje i povećanja cena solarnih sistema, dotaknuti su na kraju.
Energetska kriza dovodi do porasta cena električne energije, što znači da potražnja za solarnim sistemima raste, jer su oni najbolja odbrana od budućeg rasta cena energenata.
Vlasnik kuće postaje nezavisan od cena struje na globalnim tržištima ako instalira solarni sistem.
Možemo očekivati povećanje cena solarnih panela, jer će to povećati potražnju. Cena Solarnih Panela bi mogla da poraste u budućnosti zbog problema sa transportom koji se dešava u poslednjih nekoliko godina.
Kako da izračunamo cenu solarne energije po kwh?
Cena solarne energije po kWh zavisi od više faktora, uključujući snagu i vrstu solarnih panela, lokaciju, klimatske uslove, troškove ulaganja i održavanja, subvencije i otkupnu cenu struje. Ne postoji univerzalna cena solarne energije po kWh za sve zemlje i regione.
Globalna prosečna cena kWh iz solarnih elektrana koje bi se sagradile u 2019. godini bila bi 0,0684 USD/kWh (oko 0,058 EUR/kWh ili 6,8 din/kWh), prema nekim izvorima. Međutim, ova cena se može razlikovati u zavisnosti od lokalnih uslova.
U nekim zemljama postoje subvencije ili garantirane otkupne cene za solarne elektrane. Na primer, u Bosni i Hercegovini, garantirana otkupna cena struje iz solarnih elektrana iznosi oko 0,29 KM/kWh (oko 0,15 EUR/kWh ili 17 din/kWh) za mikro-postrojenja do 23 kW snage.
Kada se radi o solarnim sistemima za porodične kuće, cena varira u zavisnosti od snage sistema i lokacije. U Srbiji, prosečna cena solarnog sistema za porodičnu kuću snage oko 3 kWp (kilovat-peak) iznosi oko 2.500 EUR, što je oko 833 EUR/kWp ili oko 100 EUR/m2 solarnih panela. Ako takav sistem godišnje proizvodi oko 3.300 kWh (oko 1.100 kWh/kWp), amortizovana cena solarne energije po kWh iznosi oko (2.500/3.300)/20 = 0,038 EUR/kWh ili oko 4 dinara po kWh za period od 20 godina.
Ove cene su samo ilustrativne i variraju u zavisnosti od konkretnog slučaja i tržišnih uslova. U svakom slučaju, solarni paneli su sve isplativiji izvor energije, a cena solarnih sistema i dalje se smanjuje zahvaljujući tehnološkom napretku i povećanju proizvodnje.
Globalna prosečna cena kWh iz solarnih elektrana koje bi se sagradile u 2019. godini bila bi 0,0684 USD/kWh (oko 0,058 EUR/kWh ili 6,8 din/kWh), prema nekim izvorima. Međutim, ova cena se može razlikovati u zavisnosti od lokalnih uslova.
U nekim zemljama postoje subvencije ili garantirane otkupne cene za solarne elektrane. Na primer, u Bosni i Hercegovini, garantirana otkupna cena struje iz solarnih elektrana iznosi oko 0,29 KM/kWh (oko 0,15 EUR/kWh ili 17 din/kWh) za mikro-postrojenja do 23 kW snage.
Kada se radi o solarnim sistemima za porodične kuće, cena varira u zavisnosti od snage sistema i lokacije. U Srbiji, prosečna cena solarnog sistema za porodičnu kuću snage oko 3 kWp (kilovat-peak) iznosi oko 2.500 EUR, što je oko 833 EUR/kWp ili oko 100 EUR/m2 solarnih panela. Ako takav sistem godišnje proizvodi oko 3.300 kWh (oko 1.100 kWh/kWp), amortizovana cena solarne energije po kWh iznosi oko (2.500/3.300)/20 = 0,038 EUR/kWh ili oko 4 dinara po kWh za period od 20 godina.
Ove cene su samo ilustrativne i variraju u zavisnosti od konkretnog slučaja i tržišnih uslova. U svakom slučaju, solarni paneli su sve isplativiji izvor energije, a cena solarnih sistema i dalje se smanjuje zahvaljujući tehnološkom napretku i povećanju proizvodnje.
ŠTA je faktor kapaciteta?
Faktor kapaciteta je izuzetno bitan faktor kada je reč o proizvodnji i potrošnji energije, a posebno kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni paneli. Ovaj faktor predstavlja meru efikasnosti proizvodnje jedinice energije u odnosu na maksimalnu snagu postrojenja. Na taj način se dobija uvid u stvarnu efikasnost proizvodnog postrojenja u odnosu na teorijski maksimum.
Faktor kapaciteta solarnih panela se računa kao odnos između proizvedene energije u određenom periodu i energije koja bi se proizvela da panel radi na maksimalnoj snazi tokom celog perioda. Na primer, ako solarni panel ima snagu od 100 W i radi 8 sati dnevno na punoj snazi, on će proizvesti 800 Wh energije za taj dan. Međutim, ako je prosečna sunčeva svetlost za taj dan bila samo 50% od maksimalne, on će proizvesti samo 400 Wh energije. To znači da je faktor kapaciteta solarnog panela za taj dan bio 400/800 = 0.5 ili 50%.
Faktor kapaciteta zavisi od različitih faktora, kao što su vrsta goriva ili izvora energije, klimatski uslovi, tehničke karakteristike i održavanje postrojenja. Obično se faktor kapaciteta računa na mesečnom ili godišnjem nivou, a meri se u procentima. Što je faktor kapaciteta veći, to je postrojenje efikasnije i isplativije.
Faktor kapaciteta ima veliki uticaj na troškove i prihode proizvodnje i potrošnje energije. Ukoliko je faktor kapaciteta visok, to znači da je postrojenje efikasnije i isplativije, što dovodi do nižih troškova proizvodnje energije i većeg prihoda od prodaje energije. Sa druge strane, ukoliko je faktor kapaciteta nizak, to znači da postrojenje nije efikasno i da troškovi proizvodnje energije mogu biti veći.
Zbog toga je važno obratiti pažnju na faktor kapaciteta prilikom planiranja i izgradnje postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli. Kako bi se povećao faktor kapaciteta, neophodno je koristiti kvalitetne komponente, pratiti klimatske uslove, kao i redovno održavati postrojenje. Takođe, važno je izabrati adekvatnu lokaciju za postavljanje solarnih
Faktor kapaciteta solarnih panela se računa kao odnos između proizvedene energije u određenom periodu i energije koja bi se proizvela da panel radi na maksimalnoj snazi tokom celog perioda. Na primer, ako solarni panel ima snagu od 100 W i radi 8 sati dnevno na punoj snazi, on će proizvesti 800 Wh energije za taj dan. Međutim, ako je prosečna sunčeva svetlost za taj dan bila samo 50% od maksimalne, on će proizvesti samo 400 Wh energije. To znači da je faktor kapaciteta solarnog panela za taj dan bio 400/800 = 0.5 ili 50%.
Faktor kapaciteta zavisi od različitih faktora, kao što su vrsta goriva ili izvora energije, klimatski uslovi, tehničke karakteristike i održavanje postrojenja. Obično se faktor kapaciteta računa na mesečnom ili godišnjem nivou, a meri se u procentima. Što je faktor kapaciteta veći, to je postrojenje efikasnije i isplativije.
Faktor kapaciteta ima veliki uticaj na troškove i prihode proizvodnje i potrošnje energije. Ukoliko je faktor kapaciteta visok, to znači da je postrojenje efikasnije i isplativije, što dovodi do nižih troškova proizvodnje energije i većeg prihoda od prodaje energije. Sa druge strane, ukoliko je faktor kapaciteta nizak, to znači da postrojenje nije efikasno i da troškovi proizvodnje energije mogu biti veći.
Zbog toga je važno obratiti pažnju na faktor kapaciteta prilikom planiranja i izgradnje postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli. Kako bi se povećao faktor kapaciteta, neophodno je koristiti kvalitetne komponente, pratiti klimatske uslove, kao i redovno održavati postrojenje. Takođe, važno je izabrati adekvatnu lokaciju za postavljanje solarnih
Koja je formula za izračunavanje troškova solarne energije po kwh?
Postoji više načina za izračunavanje troškova solarne energije po kWh, ali jedan od najčešćih je da se podeli ukupna investicija u solarni sistem sa ukupnom količinom električne energije koju sistem proizvede tokom svog radnog veka.
Na primer, ako je ukupna investicija u solarni sistem 2.500€, a sistem proizvodi 3.300 kWh godišnje tokom 20 godina, onda je trošak solarne energije po kWh:
2500€ / (3300 kWh x 20 godina) = 0.038€/kWh
Ova formula ne uzima u obzir troškove održavanja i popravke sistema, kao ni eventualne subvencije ili otkupnu cenu struje od elektrodistribucije.
Drugi način za izračunavanje troškova solarne energije po kWh je da se pomnoži snaga solarnih panela u vatima sa brojem sati korištenja dnevno i podijeli sa 1000 vata po kilovatu123. Ova formula daje potrošnju energije u kWh dnevno.
Na primer, ako je snaga solarnih panela 3000 W i koriste se 5 sati dnevno, onda je potrošnja energije u kWh dnevno:
3000 W x 5 h / 1000 W/kW = 15 kWh/dan
Ova formula ne uzima u obzir efikasnost solarnih panela i pretvarača, kao ni varijaciju insolacije tokom godine.
Da biste dobili trošak solarne energije po kWh dnevno, treba pomnožiti potrošnju energije u kWh dnevno sa troškovima električne energije po kWh3.
Na primer, ako je cena električne energije 0.1€/kWh i potrošnja energije je 15 kWh/dan, onda je trošak solarne energije po kWh dnevno:
15 kWh/dan x 0.1€/kWh = 1.5€/dan
Na primer, ako je ukupna investicija u solarni sistem 2.500€, a sistem proizvodi 3.300 kWh godišnje tokom 20 godina, onda je trošak solarne energije po kWh:
2500€ / (3300 kWh x 20 godina) = 0.038€/kWh
Ova formula ne uzima u obzir troškove održavanja i popravke sistema, kao ni eventualne subvencije ili otkupnu cenu struje od elektrodistribucije.
Drugi način za izračunavanje troškova solarne energije po kWh je da se pomnoži snaga solarnih panela u vatima sa brojem sati korištenja dnevno i podijeli sa 1000 vata po kilovatu123. Ova formula daje potrošnju energije u kWh dnevno.
Na primer, ako je snaga solarnih panela 3000 W i koriste se 5 sati dnevno, onda je potrošnja energije u kWh dnevno:
3000 W x 5 h / 1000 W/kW = 15 kWh/dan
Ova formula ne uzima u obzir efikasnost solarnih panela i pretvarača, kao ni varijaciju insolacije tokom godine.
Da biste dobili trošak solarne energije po kWh dnevno, treba pomnožiti potrošnju energije u kWh dnevno sa troškovima električne energije po kWh3.
Na primer, ako je cena električne energije 0.1€/kWh i potrošnja energije je 15 kWh/dan, onda je trošak solarne energije po kWh dnevno:
15 kWh/dan x 0.1€/kWh = 1.5€/dan
Koji su faktori koji određuju cenu električne energije?
Cena električne energije zavisi od mnogih faktora, kao što su:
Troškovi proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije
Potražnja i ponuda električne energije na tržištu
Struktura energetskog miksa i udio obnovljivih izvora energije (OIE)
Regulatorni okvir i politika subvencija, poreza i tarifa
Emisija CO2 i drugih štetnih gasova iz termoelektrana
Geografski položaj i klimatski uslovi
Svaki od ovih faktora može uticati na cenu električne energije na različite načine. Na primer12:
Veći troškovi proizvodnje, prenosa i distribucije obično podižu cenu električne energije za krajnje potrošače
Veća potražnja od ponude obično podiže cenu električne energije na tržištu, dok manja potražnja od ponude obično snižava cenu
Veći udio OIE u energetskom miksu može sniziti cenu električne energije ako su OIE jeftiniji od fosilnih goriva ili ako postoje subvencije za OIE, ali može i podići cenu ako su OIE skuplji ili ako zahtevaju dodatnu infrastrukturu ili rezervnu snagu
Stroži regulatorni okvir i politika mogu podići cenu električne energije ako uključuju veće poreze ili tarife za fosilna goriva ili emisiju CO2, ali mogu i sniziti cenu ako uključuju subvencije ili olakšice za OIE ili energetsku efikasnost
Veća emisija CO2 i drugih štetnih gasova iz termoelektrana može podići cenu električne energije ako postoje međunarodni sporazumi ili domaći propisi koji ograničavaju emisiju ili je oporezuju, ali može i sniziti cenu ako nema takvih ograničenja ili poreza
Geografski položaj i klimatski uslovi mogu uticati na cenu električne energije tako što određuju dostupnost i iskorištenost različitih izvora energije, kao što su sunce, vetar, voda, biomasa itd. Takođe mogu uticati na potražnju za električnom energijom u zavisnosti od godišnjeg doba, temperature, osvetljenja itd.
Dakle, cena električne energije je rezultat složene interakcije različitih faktora koji se menjaju u vremenu i prostoru.
Cena električne energije u Srbiji zavisi od kategorije kupaca (domaćinstva, mali kupci, privreda) i tarifnog sistema (jednotarifno ili dvotarifno merenje). Takođe zavisi od regulatorne politike Agencije za energetiku Republike Srbije koja daje saglasnost na cene koje predlaže Elektroprivreda Srbije (EPS).
Prema poslednjim podacima:
Prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce na garantovanom snabdevanju je 6,6 dinara za kilovat sat (kWh) bez poreza ili 7,92 dinara sa porezom na dodatu vrednost (PDV) od 20%. Ova cena je važeća od 1. februara 2021. godine i predstavlja povećanje od 3,4% u odnosu na prethodnu cenu.
Cena električne energije za privredu koju snabdeva EPS je 75 evra za megavat sat (MWh) bez PDV-a ili 90 evra sa PDV-om. Ova cena je važeća do kraja avgusta 2022. godine i nije se menjala od juna 2019. godine.
Cena električne energije za rezervno snabdevanje je 97,5 evra za MWh bez PDV-a ili 117 evra sa PDV-om. Ova cena se primenjuje kada kupci ne mogu da obezbede snabdevanje na tržištu ili kada im istekne ugovor sa javnim snabdevačem.
U poređenju sa drugim zemljama Evrope, cena električne energije u Srbiji je niža od proseka. Na primer, u drugoj polovini 2018. godine, prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji bila je oko 21 evro za 100 kWh, dok je u Srbiji bila oko 7 evra za istu količinu.
Troškovi proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije
Potražnja i ponuda električne energije na tržištu
Struktura energetskog miksa i udio obnovljivih izvora energije (OIE)
Regulatorni okvir i politika subvencija, poreza i tarifa
Emisija CO2 i drugih štetnih gasova iz termoelektrana
Geografski položaj i klimatski uslovi
Svaki od ovih faktora može uticati na cenu električne energije na različite načine. Na primer12:
Veći troškovi proizvodnje, prenosa i distribucije obično podižu cenu električne energije za krajnje potrošače
Veća potražnja od ponude obično podiže cenu električne energije na tržištu, dok manja potražnja od ponude obično snižava cenu
Veći udio OIE u energetskom miksu može sniziti cenu električne energije ako su OIE jeftiniji od fosilnih goriva ili ako postoje subvencije za OIE, ali može i podići cenu ako su OIE skuplji ili ako zahtevaju dodatnu infrastrukturu ili rezervnu snagu
Stroži regulatorni okvir i politika mogu podići cenu električne energije ako uključuju veće poreze ili tarife za fosilna goriva ili emisiju CO2, ali mogu i sniziti cenu ako uključuju subvencije ili olakšice za OIE ili energetsku efikasnost
Veća emisija CO2 i drugih štetnih gasova iz termoelektrana može podići cenu električne energije ako postoje međunarodni sporazumi ili domaći propisi koji ograničavaju emisiju ili je oporezuju, ali može i sniziti cenu ako nema takvih ograničenja ili poreza
Geografski položaj i klimatski uslovi mogu uticati na cenu električne energije tako što određuju dostupnost i iskorištenost različitih izvora energije, kao što su sunce, vetar, voda, biomasa itd. Takođe mogu uticati na potražnju za električnom energijom u zavisnosti od godišnjeg doba, temperature, osvetljenja itd.
Dakle, cena električne energije je rezultat složene interakcije različitih faktora koji se menjaju u vremenu i prostoru.
Cena električne energije u Srbiji zavisi od kategorije kupaca (domaćinstva, mali kupci, privreda) i tarifnog sistema (jednotarifno ili dvotarifno merenje). Takođe zavisi od regulatorne politike Agencije za energetiku Republike Srbije koja daje saglasnost na cene koje predlaže Elektroprivreda Srbije (EPS).
Prema poslednjim podacima:
Prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce na garantovanom snabdevanju je 6,6 dinara za kilovat sat (kWh) bez poreza ili 7,92 dinara sa porezom na dodatu vrednost (PDV) od 20%. Ova cena je važeća od 1. februara 2021. godine i predstavlja povećanje od 3,4% u odnosu na prethodnu cenu.
Cena električne energije za privredu koju snabdeva EPS je 75 evra za megavat sat (MWh) bez PDV-a ili 90 evra sa PDV-om. Ova cena je važeća do kraja avgusta 2022. godine i nije se menjala od juna 2019. godine.
Cena električne energije za rezervno snabdevanje je 97,5 evra za MWh bez PDV-a ili 117 evra sa PDV-om. Ova cena se primenjuje kada kupci ne mogu da obezbede snabdevanje na tržištu ili kada im istekne ugovor sa javnim snabdevačem.
U poređenju sa drugim zemljama Evrope, cena električne energije u Srbiji je niža od proseka. Na primer, u drugoj polovini 2018. godine, prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji bila je oko 21 evro za 100 kWh, dok je u Srbiji bila oko 7 evra za istu količinu.
Kako da izračunam cenu struje u mojoj oblasti?
Da biste izračunali cenu struje u vašoj oblasti, potrebno je da znate snagu električne energije (kW) koju troše vaši uređaji i vreme korišćenja. Zatim treba da pomnožite snagu sa vremenom i dobijete konačnu potrošnju električne energije u kWh. Na kraju treba da pomnožite potrošnju sa cenom struje po kWh koja zavisi od vašeg distributera i tarifnog sistema.
Možete da izračunate cenu struje za svaki uređaj koji koristite tako što ćete pomnožiti snagu uređaja sa vremenom korišćenja i cenom struje po kWh. Na primer, ako imate televizor koji troši 100 W i gledate ga 5 sati dnevno, to znači da on troši 0.1 kW x 5 h = 0.5 kWh dnevno. Ako pomnožite to sa cenom struje od 7 dinara po kWh, dobijate da televizor košta 0.5 kWh x 7 dinara = 3.5 dinara dnevno ili oko 105 dinara mesečno.
Možete da izračunate cenu struje za svaki uređaj koji koristite tako što ćete pomnožiti snagu uređaja sa vremenom korišćenja i cenom struje po kWh. Na primer, ako imate televizor koji troši 100 W i gledate ga 5 sati dnevno, to znači da on troši 0.1 kW x 5 h = 0.5 kWh dnevno. Ako pomnožite to sa cenom struje od 7 dinara po kWh, dobijate da televizor košta 0.5 kWh x 7 dinara = 3.5 dinara dnevno ili oko 105 dinara mesečno.
